РЕЧ АУТОРА О КЊИЗИ „ТАЛАМБАС САМ – ТАЛАМБАСАМ“ И ЈОШ ПО НЕЧЕМ

       Након неколико збирки песама за младе и децу у одраслима, те збирке за најмлађе „Конрабас” (2012.г.) уследиле су још две моје књиге поезије намењене одраслима.

Ове године сам одлучила да се новом књигом „Таламбас сам – таламбасам“, поново обратим вама, децо.
Изабравши име инструмента контрабас, за назив књиге,  желела сам саопштити, да сватко од нас кад наштима струне свога срца и душе, те допусти  осећајима да одвибрирају, оду, одскакућу, или заплове ка другом човеку, може бити велик, приметан, звучан као контрабас.

Контрабас може бити милозвучан, продоран, чујан, самосталан, а опет може лепо звучати кад се уклопи у оркестар са виолинама, трубама, флаутама, клавиром, вилончелима, удараљкама, тамбурицама...

Тако и свако дете, сваки одрасли човек, појединачно, може бити допадљив, јасан, уочљив, може испуштати пријатне, лепе и уху угодне звукове, може бити свој, а опет може складно звучати када се уклопи са мањом, или већом групом деце и са скупином одраслих људи.

У овој књизи и за ову прилику ја се поистовећујем са бубњем, односно таламбасом.
У народу је за бубањ одавно познат и израз таламбас, а сад ћете га надам се и ви, драга децо, запамтити.

Ја сам сам се први пут са том речју сусрела веома давно, читајући књигу „Тврђава“, коју је написао наш познати књижевник, кога веома ценим и волим – Меша Селимовић.

И бубањ као и контрабас, или било који други инструмент– јечи, одзвања, одјекује, трепери, звечи, испушта само њему својствене звуке.

Кад у осетљиву мембрану таламбаса ударимо рукама, његов звук чује се надалеко, али у групи са другим инструментима он ствара осебујнију и богатију музику.

И свако од вас, децо, као и ја, може бити таламбас. Бубањ реагује на додир, па сходно материјалу од кога је направљен, одзвања.

И ми, иако смо сви по неким општим одредницама – људи, нисмо саздани од „истог материјала“, те не умемо на све спољшне ударе и додире једнако реаговати.

Сватко реагује сходно својој представи о свету, својој тананости, осећајности, свести, знању, умешности, снази, па се по томе можемо веома разликовати.

Зато ће једни одговорити бучно, јако; други умерено, па онда дрскије, рескије, продорније зајечати, а трећи пак мукло и једва чујно... 

Децо, ја вас таламбасајући титрајима из свог срца и душе, позивам да бисте осетили, која је све осећањâ живот својим ритмовима и додирима, у мени изазвао и пробудио.

Радоваћу се као песник, ако динамиком мојих песмама, мелодиочношћу, сликовитошћу,  порукама, шалама, осећајношћу и маштовитошћу допрем до вас, ако вас додирнем.

Волела бих да вас таламбасањем пренем из сна и пробудим, као што мајка зором дозивајући буди своје чедо, или бака своје унуче, јер ја сам и жена и песник и мајка и бака и будила сам своју децу и унучад.
Волела бих да вас као човек човека, лагано продрмам, потапшем, додирнем, погладим, да се расаните, разнежите, насмејете, забринете, зачудите, запитате...

И на крају, волела бих, да као што добошар ујутро рано, пролазећи варошицом и ударајући у добош дозове становништво да чују нове вести, ја дозовем вас, да ме чујете.

Да се окупимо у круг, па кроз игру, разговор и дружење, поделимо тонове, звукове, ритмове који су нам заједнички и препознатљиви.

Бранка Влајић Ћакић

********************

Deca vole čudne stvari
kao što su odžačari,
kao što su kočničari,
kao što su,
kao što su...
        
Duško Radović

Poštovana deco,

         Šta vi sve volite? Roditelje, drugove, drugarice, rodbinu, neku simpatiju, igranje igrica, gledanje TV-a, druženje sa vršnjacima, sport? Da li još nešto volite? Ovo što je nabrojano uglavnom svi vole, a da li postoji nešto što ti voliš i što rado radiš, a većina osoba u tvom okruženju se ne bavi time? Da li možda sviraš neki instrument?

Ne brini, i ako trenutno ne možeš da se setiš nečega po čemu se razlikuješ od drugih, to ne znači da nisi poseban/a, samo možda nisi pronašao/la to što što voliš. Da li voliš poeziju? Koliko često  čitaš ili slušaš poeziju? Ne donosi zaključak prerano, pre nego što dovoljno poezije ne pročitaš ili odslušaš. Možda je baš poezija ta stvar koju voliš i po kojoj ćeš se razlikovati od drugih i ispunititi sebe zadovoljstvom, a možda i nije... Poezija će ti svakako skrenuti pažnju na neke „čudne stvari“ – kao što reče Duško Radović, o kojima nisi raznišljao/la, a upravo te stvari mogu biti one koje voliš i čine te srećnim.

Zato prepustimo se ritmu ovog „Bubnja“ Branke Vlajić Ćakić, magiji reči i carstvu poezije...

ŠTA NAM TO...

Šta nam to pevac
svojom pesmom kaziva,
da je vreme za ustajanje,
ili samo onako
koke ujutro proziva?!...

         Razmislimo zajedno o tome. Kuda nas sve to penik pesmom može odvesti?

BORKA,MODNA KREATORKA

Skupila je svoju
raskošnu odeću,
sve dobijene plakete
i nagrade,
preselila se lepo
na veliki ranč,
na jugu Kalifornije.

         Vidiš? Čak do daleke Kalifornije?!
Hajde da zajedno uživamo u ritmu ovog „Bubnja“ Branke Vlajić Ćakić, čitajući, slušajući, maštajući... Da vidimo gde će nas sve odvesti i šta ćemo sve nakon toga osećati, misliti, želeti i voleti...

Marina Đenadić