Свемир опасан чежњом је поетски универзум који је створила Маја Грчић. Иако аутентичан и аутохтон немогуће га је перципирати, а не приметити одјеке наше модернистичке поезије попут Драинчеве, свакако уз лични печат ауторке и карактеристике данашњег врмена. ...Уклопљен у безброј неизречених речи
Са нимало благости оправдања кроз ноћ трујем Из магличасте прашине твојих осећања Претим да те од земље одвојим... Изражавајући оно неизрециво и неухватљиво, што је покопано дубоко у унутрашњости, до чега се тешко досеже и што се љубоморно чува, а што ова ауторка несебично и великодушно дели, иако је свесна да: ...Свет је постао егоистички престо
И сва слутња нестајања у људима гори... Лирско ја ће, што сугерише и читаоцу остати „последњи самурај љубави“, што је наглашено насловом ове песме. ...Најебала сам од својих жеља
Ево убијене леже у пиксли И смрде са опушцима префињених цигара Као какав споменик ништавилу Лажем, крадем и мрзим Попила сам гомилу глупости Преварила себе одавно И сад држим нечију сенку у крилу... Илуструјући и изражавајући најинтимније и најдубље унутрашње слојеве, као у екстази, или у стању хипнозе, претачући овај тренутак само(спознаје) у ове предивне стихове песме „Хаос у ваздуху“. ... Дух мојим плачом угушити
На папиру забранити, фотографијом угасити Нисам преживела, није ми се дало Сад лутам понекад у нечијим мислима Чезнем за дивљинама И човеком у човеку што љубав скрива... Ови стихови су експлицитан израз те чежње којом је обавијен овај портал ‒ медијум преко кога се изражавају најинтимнији садржаји ‒ у овом случају то је поезија, која кореспондира и са другим уметностима (фотографијом). Све велике ствари одавно су умрле на небу
И опет родиле се у звездама Да још неко мене слободу призива.. Призивање слободе ће подсетити читаоца и охрабрити га да тежи ка истој, али и емитовати велику дозу позитивне енергије, којом обилује ова поезија и којом ће се обогатити свако ко је буде читао. |
||
---|---|---|
nazad | ||
Copyright KREATIVNA RADIONICA BALKAN 2014 ©. All rights reserved | ||