banner
kreativni tim izdanja projekti promocije info kontakt
     
   
     
 

Свемир опасан чежњом је поетски универзум који је створила Маја Грчић. Иако аутентичан и аутохтон немогуће га је перципирати, а не приметити одјеке наше модернистичке поезије попут Драинчеве, свакако уз лични печат ауторке и карактеристике данашњег врмена.

Тај свемир представља портал сигурног бега ‒ медијум и место на коме се изражавају најдубља и најискренија осећања и мисли. Уводна песма управо носи наслов „Портал сигурног бега“, писана је у мушком (универзалном) роду, која сугестивно увлачи читаоца у овај поетски универзум:

...Уклопљен у безброј неизречених речи
Са нимало благости оправдања кроз ноћ трујем
Из магличасте прашине твојих осећања
Претим да те од земље одвојим...

          Изражавајући оно неизрециво и неухватљиво, што је покопано дубоко у унутрашњости, до чега се тешко досеже и што се љубоморно чува, а што ова ауторка несебично и великодушно дели, иако је свесна да:

...Свет је постао егоистички престо
И сва слутња нестајања у људима гори...

Лирско ја ће, што сугерише и читаоцу остати „последњи самурај љубави“, што је наглашено насловом ове песме.
Овај лирски субјекат неретко изражава модерност, револт и бунт, али без тешке агресивности, искрено признајући:

...Најебала сам од својих жеља
Ево убијене леже у пиксли
И смрде са опушцима префињених цигара
Као какав споменик ништавилу
Лажем, крадем и мрзим
Попила сам гомилу глупости
Преварила себе одавно
И сад држим нечију сенку у крилу...

Илуструјући и изражавајући најинтимније и најдубље унутрашње слојеве, као у екстази, или у стању хипнозе, претачући овај тренутак само(спознаје) у ове предивне стихове песме „Хаос у ваздуху“.
Као што Драинац изусти: „песник са бандитом бој бије“ („Бандит или песник“) и у поезији ове ауторкре војују битанга и дама, свака софистицирана на  свој начин, не супротстављајући се међусобно, јер намера је:

... Дух мојим плачом угушити
На папиру забранити, фотографијом угасити 
Нисам преживела, није ми се дало

Сад лутам понекад у нечијим мислима
Чезнем за дивљинама
И човеком у човеку што љубав скрива...

          Ови стихови су експлицитан израз те чежње којом је обавијен овај портал ‒ медијум преко кога се изражавају најинтимнији садржаји ‒ у овом случају то је поезија, која кореспондира и са другим уметностима (фотографијом).
Алтруизам је повезан са рок културом са којом се води дијалог у овој поезији: „Лутка са насловне стране“, песма посвећена Дејвиду Боувију итд, као и мотив девојчице која никада није у потпуности одрасла, која непрестано тражи и чезне за: човеком у човеку што љубав скрива, покушавајући да досегне највиши идеал, који се крије у наслову песме из који је овај стих, а који је експлицитно изражен и у стиховима:

Све велике ствари одавно су умрле на небу
И о
пет родиле се у звездама
Да још неко мене слободу призива..

Призивање слободе ће подсетити читаоца и охрабрити га да тежи ка истој, али и емитовати велику дозу позитивне енергије, којом обилује ова поезија и којом ће се обогатити свако ко је буде читао.
Стога, grown up! Не само вечне девојчице и дечаци, него и сви остали, сви заједно до човека у човеку што љубав скрива, а након тога до слободе.

Марина Ђенадић

 
     
     
  nazad  
     
  Copyright KREATIVNA RADIONICA BALKAN 2014 ©. All rights reserved