О песмама у књизи  „ШКОЛАРКА“

Неко је једном мудро рекао: „Читај да би живео“. Да би, међутим, човек уопште могао да оплемени свој живот читањем, мора прво да научи да пише и чита слова. За то су, наравно, потребни буквари, словари, азбучници, читанке, школарке, свеска и оловка, лењир и гумица, брајалице и разбрајалице, али, прво и пре свега, песме о словима.
За тај весели, распевани задатак задужен је нико други до његово краљевско височанство Чика Пеца, познатији као Пеца и деца, Петар Петровић Марш. Колико год песме испале љупке и шармантне, колико год задатак био радостан, колико год се чинило да је лепршав и једноставан – он заправо ни мало није лак. Треба добро познавати магију слова, да би њоме могао да владаш, треба добро познавати стих и риму, ритам песме, да би могао да је ускладиш са задатком који си пред себе поставио: а то је учење слова.
Није лако написати буквар, још мање стиховани. Чика Пеци слова као да испадају, попут кечева (али не оних школских), из рукава. Слажу се у ритму и метрици, сваки стих, свака строфа долази тачно на своје место, одмерено, складно, умерено, распевано, баш као што и слагање, писање и учење слова и треба да буде. Али Чика Пеца не би био то што јесте, када не би своју „Школарку“ обогатио и другим песмама, поучним, пуним љубави и разумењава за дете.
Чика Пеца изврсно познаје дечију психологију, тачно зна шта им треба, шта воле и не воле, чему стреме, о чему сањају, а чему се надају. О свему томе пева у овој симпатичној збирци, о свему расправља, чак и о ружним стварима (псовкама и ружним речима), о добром и лошем понашању (бонтону), о батинама и грдњи, али и о часној речи, заљубљивању, дељењу, дружењу, падежима, везницима, правопису, учењу и напредовању...
Потребна је изузетна маштовитост да се оживе неживи предмети и тиме приближе, објасне, појасне деци (сто, клупа, шестар, магнет, кључ, маказе, оловка...), потребно је много љубави и бављења децом, а Чика Пеца чини то цео свој живот, да би се објаснили појмови попут магле, облака, басне, дрвета, слива, предака; потребан је истанчан слух да се уклопи неуклопиво: Миш Невидиш, Разбрајалица, Ћ и Ч, Рљање, Кошуља и Џемпер, Дуња и Лимун – песме су у којима је Чика Пеца показао своје најпрефињеније маштарско умеће.

Домаћа књижевност богата је песницима, а нарочито песницима за децу. Сваки од њих изврсни је познавалац речи, слога, стиха, сваки од њих дубоко разуме дечије потребе и снове, у стању је да на најлепши и најраспеванији могући начин приближи и објасни сваки појам једноставним, а опет лепршавим језиком, стихом. Чика Пеца, њихов најгласовитији представник, овом књигом нам је подарио праву ризницу мудрости и знања. Откључајмо је, наоружајмо се писаљком и папиром, и упловимо у весели свет слова...

Тамара Лујак