Draga Sanja, evo pročitala sam tvoje priče. Ništa lepše nisam mogla da radim u ovo kišno veče. Uživala sam, bez laskanja. Kao prvo, ti si već iskusni pisac koji suvereno vlada i rečenicom i kompozicijom i fabulom, koju si zapravo, nanovo oživela, ako je ikada folklor, koji je sam po sebi, pun različitih verovanja, sujeverja...i bio anahron.

Lidija Nerandžić Čanda, doktor filoloških nauka

Okosnicu nove Sanjine knjige čine priče o vilama, duhovima, vešticama, činima i kletvama, verovanju i praznoverju, mističnom, slušane kadgod ispod jorgana u kakvoj zimskoj noći „uz peć oko koje se širila toplota, a iza zacrnjenih stakala kuljala vatra“, koja je, igranjem svetla, pričama prabake, bake, majke, ili kakve komšinice iz šora ulivala dodatnu dozu nekakve teško objašnjive tajanstvenosti, nadrealnosti, pa i straha, i budila i podsticala neverovatnu dečju radoznalost i maštu. Na osenčenim paorskim molovanim zidovima sve to strašno, začinjeno tim igrajućim svetlosno-osenčenim efektima, retko kada i od koga viđeno, poprimalo bi pokatkad obrise stvarnog.

Budimir M. Popadić, novinar i publicista