РЕЦЕНЗИЈА

Љубав је небеска мера постојања, а поезија сведок свевременских доживљаја љубави које су покретач душе и распиривач ватре.
Поезија Смиљане Божић управо је потврда ове констелације која се прожима кроз сваку строфу збирке песама ове романтичне поетесе. Она се на најтананији начин ограђује од патетике и патње, а препознатљивом искреношћу саопштава „ако је грех што те волим, нека сам грешна“
Смиљана своје снове препушта јави, пита себе и друге „да ли је потребно јурити снове“  радујући се свакој новој зори, додирујући делове маште. Искреност која зрачи из песама Смиљане Божић, занемарује стил писања, сигурна у љубав, кликће заносно да ће прстима дотаћи душу остварене жене.
Скривање иза снова понекад доведу љубав у воде неспокоја, а она  сигурна у себе, у стварну љубав лежерно поручује буди моја мирна лука и уточиште мога сна, а сан кад је јава престаје мера емоција и претварају се у стварност.
Чокоти Фрушке горе  берићетно дочекују досањану љубав у заносном плесу испијају досањане снове. Надање и снови имагинарно претварају у стварност жеље доступне души.
Успомене су вечна потреба па је могуће „шетати по месечини у хаљини сатканој од нежног сна“. Скривати тајне, врхунац је љубавних маштарија, па се поверити шипражју Дунава, знак је да сте најбољег сведока стекли.
Поезија Смиљане Божић зрачи искреношћу сањивих зора, звуком виолине, шумова Дунавске воде, ветром Фрушке горе, а то је довољно да тебе драги читаоче, заголица искреност жене која зна да воли, да препознаш себе и снове претвориш у јаву.
Препоручујем ову збирку песама као сведочанство искрености, сна  претвореног у јаву понесеног таласима откуцаја срца.
Књигу у руке и увери се драги читаоче.

др.  Хаџи Миша Чуровић Кичавски

Путовање у љубав
Поезија је сусрет имагинарног и стварног, сусрет срца и снова. Чини се да је и песникиња Смиљана Божић својом новом збирком песама кренула у сусрет љубави. Љубав је за њу потреба, храна једноличним данима, потреба над  потребама.
Песникиња се у својој најдубљој интими обраћа замишљеном бићу, оном који романтично живи у њеним сновима. Упорно она тражи и не одустаје: ,,...Све ври у мени...како да се смирим...“ ,  каже у својој песми (Љубав у јесен).
Лирски надахнута и сетна ствара слике сусрета са незнанцем, пева о првим пољупцима; узаврелој чежњи, али не бежи ни од туге. Зна да је она саставни део ове куле од љубави.
,,...Не листај ми прошлост, садашњост ја живим“ , кличе песникиња (,,Вапим“) и обећава: ,,...обећавам, волећу те

дозволићу да ми дођеш
ниоткуда и непозван
да излечиш моје ране невидане“... („Обећавам“)

Смиљана пева искрено, узвишено и открива, без резерве, своје емоције. Једноставно, наизглед лако, разоткрива своје срце. Ипак, испод те лакоће ничу много дубље слике обучене музиком и бојом. Сликар који у њој живи не пушта песму ,,голишаву“ . У свакој песми је заправо, слика на платну песника. ,,...Брзи покрет оживљава; уметница љубав ствара...“ каже у једној од својих песама. Спој речи, музике и боја тако путује Фрушком гором, широким Дунавом и равницом коју песникиња доживљава као део себе. Понекад се запита чекајући љубав : ,,... Да ли ћу ти се свидети ако будем само у осмех обучена?“ ( „Да ли“) .
Управо осмехом и оптимизмом дишу све песме у збирци, чинећи чудесан  животни круг. Све што је речено, речено је с циљем да се не одустаје и да се нагласи да је смисао живота у сталном трагању и надању, а онда у стварању-  у песми.
Све што песникиња снује на јави песма каже:

,,... Песмо моја, певај дуго,
        да досањам завођење“...  

Где је песма, ту је душа, а где је душа, ту је вера и божанска снага која струји као награда, као поклон који се даје само реткима. Зато душа песникиње захвално кличе: ,, ...Песмо моја, подрхтавам.                              

Чујем звона сад са Храма,
Нисам сама...нисам сама.

Збирка песама Смиљане Божић је прави дар онима који траже љубав, слободу и осмех.
Читаоче, путуј ,,Петом страном света“  и знај сам бити нећеш!

проф. Јадранка Ћулум, књижевник, 25.9.2018.

ПАЛЕТА БОЈА ЗА СТИХОВЕ О ЉУБАВИ
(Осврт на збирку песама „ПЕТА СТРАНА СВЕТА“ Смиљане Божић)

Пред нама је прва збирка песама свестране уметнице Смиљане Божић, уметничког фотографа, сликара и поетесе. Пред белим папиром, исти су изазови као пред сликарским платном или објективом: ухватити тренутак који верно осликава живот, само је другачији креативни израз у уметничком делу.Читајући Смиљанине стихове видећете слике на платну ума, обојене бојама чежње и снова, осетићете дрхтаје танане душе, вратићете се топлини и мирисима детињства и родног краја.Смиљана увек следи своје срце, а таленат негује радом и због тога ова збирка плени лепотом лирског израза.
Сам назив збирке ПЕТА СТРАНА СВЕТА говори о жељи песникиње да буде и остане своја, особена, доследна својим уверењима и идеалима, окренута финим титрајима душе, свету лепоте и љубави.

Кад пођеш у свет,
бираш страну света,
а моја страна света
је п е т а.
/из песме ПЕТА СТРАНА СВЕТА/

Песникиња чији стихови стварају слике и сликарка, чије слике и фотографије казују поезију. Песник, фотограф и сликар складно живе и дишу у телу наше песникиње и допуњујући се заокружују њено уметничко дело, ликовно и поетско.И да нисам видела ни једну Смиљанину слику или фотографију, из њених песама бих закључила да она слика, јер граница између ликовности и поетског израза у Смиљанином стваралаштву, посматрано свеукупно, не постоји. Њени стихови настају као линије потезима кичице:

Нежно исписујем риме,
Хартија упија емоцију,
Контуре цртам на платну
и тиме… светлост и сенке
праве композицију.
/из песме ЦРТАМ/

Боје у Смиљанинм песмама имају кључну улогу, описну и симболичку, оне нису само епитети, већ су начин и средство којим песникиња може да промени свет и да му да различита значења. Боје носе одређену енергију којом зраче и Смиљанини стихови, као у песмама: КОЈЕ ЈЕ БОЈЕ СРЦЕ ТВОЈЕ, СЛИКАЊЕ И ЉУБАВ или ПЛАВО БЕЛИ СВЕТ:

Свакако желим да обојим свет,
да ли у сну или на јави,
да сваком буде по вољи у боји
најлепши је бело-плави.
----------------------------------------------------------
Живот је један, па зато молим
да овај свет у нежне тонове стопим.
Природу молим за разумевање
да ми дозволи неке промене,
ако оне зависе од мене--
да бојим свет у плаво-бело
и нека буде велико опело.

О Смиљанином уметничком доживљају и стварању, начину на који преноси своје емоције и импресије, спонтано преливене из цртежа у песму и обрнуто, сликовито и упечатљиво говоре следећи стихови из песме под називом САМО:

Припремам подлогу на платну,
да осликам сећање…
Боја се разлива.
Нежним покретима сликам.
Траг, који остављам,
наноси ми бол.

Песникиња чистог срца разлила је несебично на папир цео свој живот, ишчекиваља, радости, стрепње и искушења која је пред њу стављао.У књизи преовлађују љубавне песме, а љубав песникиња снева, ишчекује, пружа и описује кичицом и пером, као у песми КИЧИЦОМ ЉУБАВ МАЛА:

Да ли љубав срцем даје
или поетеса само снева.
А кичицом боју прави.
Какве очи данас мала
своју љубав узвишену.
По платну се шкрипа чује,
себе даје уметности,
изнедрила илузију.
Са осмехом душу дала
сјајном лику у скицама.
Брзи покрет оживљава,
уметница љубав ствара.
Нека срце речи нађе,
топлом душом затрепери,
Остварење својих снова
поверила васељени.

Смиљана је изразито лирски песник. У њеној поезији све је подређено осећањима, од најтананијих доживљаја до силовитих излива љубави и нежности.

ЛЕТО ЈЕ
Узаврела крв у чекању тебе.
Откуцаји срца.
Бетовенова Пета симфонија,
сенка мог ега
и снажна емоција.
--------------------------------------
Мирис жетве.
Очи на љубав спремне.
Тела у грчу и стрепњи.
Немилосрдна посесивност
у смирају и чежњи.

Смиљанина поезија је питка, непосредна, нежна, пуна романтике и као таква представља прави женски поетски рукопис, у најбољем смислу те квалификације. Песникиња не трага за одговорима на сложена питања филозофије и поимања света, већ се бави темама, жељама и импресијама које дотичу свакога, муче је стрепње и надања, онога ко воли и жели да буде вољен:

Да ли ћу ти се свидети
ако будем
само
у осмех обучена.
-------------------------
Тражила бих,
само,
твој нежни загрљај у ноћи,
потребно је било
само доћи.
/из песме ДА ЛИ/

Смиљанине песме дишу спокојним уједначеним ритмом војвођанске равнице и благо заталасане родне Фрушке горе, са чокотима пуним јесењег зрења, из којих је потекла и одакле црпи снагу и надахнуће:

Ваздух изнад равнице
Мирисао је на тебе.
Изнедрена лепотa је подрхтавала,
Небо си ми подарио.
Видела сам твоје обрисе у ноћи,
Остављао си траг.
Шумела је Фрушка,
Тишину је реметио бат твога вранца.
/из песме КНЕГИЊА/

Са стиховима у овој књизи, која представља синтезу досадашњег Смиљаниног песничког стваралаштва, она је на стази која води ка Сунцу и светлости са којом ће се додирнути и сачувати своје емоције и мисли у безвремену, баш као на њеним сликама и уметничким фотографијама. Тај траг Лепоте и Љубави у времену које долази остаје као линија у камену коју клешу нежни таласи у облику стихова и слика, које ствара чисто срце и широки видици Смиљане Божић. Зато осећања које у читаоцу изазивају стихови Смиљане Божић, сијају златним сјајем зрелог жита, обојени бојама љубави и вере у људе, искреност и доброту.
Поштовани читаоци, када се осврнете око себе на све четири стране света, окрените се и на пету, јер је то страна на којој почива наша суштина, наша доброта и љубав.Зато нека ова књига буде један од путоказа ка спознаји лепоте и смисла живота, на путу повратка оном најбољем у себи, јер нам је за срећу само љубав потребна, о чему говоре стихови Смиљане Божић у песми ПОТРЕБА:

Потребна ми је ширина неба
да могу да дишем.
Потребан ми је пријатељ,
ко васељена велики.
Потребна ми је поетска душа,
која љубав зна.
Потребна ми је зора рана
и неко ко ме будити уме.
Потребан ми је топли загрљај
и човек који ме разуме.

Oливера Шестаков, MSC песникиња