U poslednje vreme distopijski romani su veoma popularni, ali problem je što su opterećeni eksperimentima i futurizmom koji ostavlja utisak težine. Za razliku od njih roman ,,Odiseja"  je specijalna distopija u okviru koje se dodiruje sa utopijom i u glavnom liku, pilotu Dušanu, koji doseže neslućene visine, ali one ga i gutaju. Ovo je priča o jednoj generaciji koja korača stazama života, ratujući, voleći, pevajući, plačući, ali slaveći život, u svima poznatom okrilju različitih varijanti Jugoslavije od 1945. do polovine osamdesetih. Lik maršala je fiktivan, iako je zasnovan na prototipu iz realnosti. Genijalno je duh ovog dela i vremena Jelena Papić izrazila i sažela u stih Leo Martinove pesme: ,,Sve što sija i ne mora da zablista", što i jeste divna paradigma svih značenja ovog višeznačnog romana. Jedino ostaje otvoreno pitanje da li je maršal naš Odisej? Što ćete razotkriti čitanjem ovog romana koje će vas na različite načine zaintrigirati.

Marina Đenadić