НИЗ ВОДОПАД МИСЛИ ЈЕЛЕНЕ КОСТИЋ

Низ водопад мисли је друга збирка поезије Јелене Костић. И ова, као и претходна збирка је настала на таласима осећања. Поезија ове ауторке је веома сентиментална, али није једнолична, већ је и тематиком и променом ритма валовита, турбулетна.
Лирски субјекат транспонује оно што се спуштало „низ водопад мисли“, констатујући у песми Не може човек све да има:

...Не може човек све да има,
нити срцу све да прима,
и кад добија и кад губи
не сме разум да изгуби,
мора чврсто да се држи
у животу да издржи,
мора доста да се даје
да му живот дуже траје...

У којој се јасно истиче да је суштина у великодушности и давању.
Скромност је врлина, али је отворност веома пожељна, уз дозу обазривости и зато ће лирско ја из ове поезије признати да се „боји среће“, али да је уједно и веома самосвесно, што ће потврдити у песми Ласкавац:

...А за мене ти не брини,
не дам се ја тако лако,
не може баш са мном свако,
ни добро, ни наопако,
то је тако ‒ баш свакако...

Која поприлично осликава стил и квалитет ове поезије ‒ наизглед лапидарна и лака, што је само маска иза које се крију дубоке и значајне поруке.
Та загонетност и тајанственост ове поезије расветлиће се у песми Загонетка:

...А живот је прáви ребус
који ствара загонетне путеве своје,
али  када је љубав искрена и прáва,
тада се коцкице живота у ребусу споје
као сада у тренутку овом за нас обоје...

Којом се потврђује самосвесност да је живот компликован и да је ребус, али ребус који се сâм решава, уколико су ствари прáве.
Та „неподношљива лакоћа постојања“ која исијава из ових стихова, који се просто нижу, чини још један од квалитета ове поезије. Питкост и лежерност су још израженије у песми Живот је леп: 

Живот је леп
и када лоше ти иде,
када ти многи на срећи завиде,
томе не дај ништа приде,
тежи ка томе да те
срећног и насмејаног виде ‒
угушићеш тако
лошу страну живота,
остаће само светла,
пуна осмеха и красота.

Што и јесте циљ спуста низ овај водопад мисли ‒ сачувати осећај и свест о лепоти живота, чак и када не иде баш све како ваља, достојанствено и уз осмех. Осећај за првду, као и апострофирање исте, а и неговање традиционалних, породичних вредности такође нису изостали у овој поезији. Оквирна песма је песма аутора Марка Љ. Ружичића ‒ На таласима осећања ‒ која је готово и програмска ‒ написана од седамдесет наслова песама из књиге Јелене (Цветковић) Костић ‒ налази се на самом крају збирке, али можете прво прочитати њу и одмах увидети каква ће вас плима осећања захватити након читања само наслова ове ауторке, а после тога остаје да се препустите читању ‒ спусту низ овај водопад мисли ‒ што ће вас релаксирати, оплеменити и обновити и у чему ћете уживати.

Марина Ђенадић