НА ТАЛАСИМА ОСЕЋАЊА Јелене Костић

Стихови Јелене Костић су заиста проузроковани јаким осећањима, која је она доживела и проживела, чији одјеци су још увек дубоко у њој и биће потребно још доста времена да се она у потпуности артикулишу и изразе, а то тада лирско ја:

По плавом мору
моје очи траже твоју сету,
уздахом се поветарац мојим
утапа са њим у дуету…

Преостаје „Чекање“, баш као што је изражено у истоименој песми.
Немири због недовољно узвраћених љубави су импулси посредством којих је настала ова поезија, која је већином љубавна. У њој су исказана најдубља осећања, хтења и жеље:

Мени је потребна љубав,
он то неће да схвати,
и никад хтети неће
љубав за љубав да врати,
а моје срце пати, пати и пати…

Као у песми „Неће да схвати“, из које су претходни стихови, трага се за идеалном половином која ће у потпуности схватити и прихватити.
Иако сва искуства нису била лепа и слатка, напротив, очигледно је било горчине, туге и бола, лирски субјекат не ставља те тескобе и горчине у први план, већ се издиже изнад тога, молећи се:

Данас се теби, Боже, молим:
за свога драгог
којег свим срцем волим,
испуни му сваку жељу,
нек´ ми живи у весељу,
срећа и радост нека га прате,
срећни дани да нам се врате…

У песми „Молитва“, враћајући се идеалима доброте и љубави, којима сви треба да се вратимо, за њих да се молимо и њима да тежимо, а ближњима, али и остатку света, желимо добро, срећу, радост и весеље.

Поред те љубавне поезије и потраге за идеалном половином, у овој збирци поезије заступљена је и рефлексивна поезија која такође представља дубоко онтолошку потрагу, која је резултирала овим дивним стиховима:

Мени треба шака мира,
да се винем до небеса,
не сме нико да ме дира
доста ми је туге, беса.

Требају ми руке твоје,
да се ничега не боје,
да ме твоје око пази,
да ме твоја рука мази,
да ме од зла сваког браниш,
и љубављу својом храниш…

Из песме „Шака мира“, који илуструју тежњу лирског ја, исказујући једну од најдрагоценијих компоненти: лични мир и слободу, али и спремност да ону, другу, бољу половину себе подели са другим.
На вибрацијама и таласима позитивних, добрих и лепих осећања, без обзира на претходна искуства, треба свако од нас да заплови у неко боље и лепше сутра, са миром у души, љубављу према другима и спремношћу да се љубав даје и дели ‒ што нам овом поезијом Јелена Костић исказује и показује.

Марина Ђенадић