Читајући стихове Јована Н. Бундала, запазила сам се да је пратио Дисову лексику, метрику, идеју и израз. Поредила сам прочитано из збирке „Моји дани“ са знаним Дисовим песмама и уверила се да ниједан Дисов стих Јован није уградио у своје песме, а опет све је деловало као да налазим Дисове мисли у сваком стиху. Слутила сам Дисову риму и затицала је тамо где би је и Дис поставио. Налазила старовремска поређења смештена у садашњости, налазила риму без патетике и причу у свакој песми.

Уверила сам се да је Јован успео у намери да сличност са Дисовим песмама буде очита, а опет по свему различита. У једној реченици сажето могу рећи: Збирка „Моји дани“ Јована Н. Бундала је у потпуности успела, јер читаоца наводи да се сети Диса када прочита било који стих из ове збирке...

Драгана Ђурковић Тошић,
књижевница из Чачка