NOV  “KATALOG MISLI” NA NAŠEM POETSKOM NEBU koji donosi poeta Albina Pramenković                                                                                                         
Vrlo je interesantno kada se mlad čovjek lati olovke i otvori stranicu sveske kako bi u njoj slagao svoje misli i osećanja da ne ostane neispunjen ili nezirečen. U ovaj svoj KATALOG Albina Pramenković svoje misli i osećanja slaže na sebi svojstven način. Sve to je  predočila širem auditorijumu kroz reč, stih, strofu i pesmu. Vidimo je, jedna sokolica razmahala svoja krila i sa pešterskih visina poletela kako bi se vinula među one koji je čekaju da im se pridruži. Ona svojim pevanjem već traži svoje mesto među njima i gradi svoj jedinstven prepoznatiljiv stil kako bi bila na mestu koje joj već pripada.

U ovaj KATALOG je složeno oko 76. što dužih, što kraćih pesama. Sve one pevaju o ljubavi ili opevaju ljubav. NIje to  ljubavna poezija sa klišeom, ustaljenih tema i oblika, već je to poezija koja će biti dugo godina prepoznatljiva po svojoj originalnosti.
Naime, Albina je devojka koja otvoreno, bez ustezanja govori o ljubavi kao nasušnoj potrebi svakog živog stora ali sa jedne strane sa koje još niko nije pokušao da priđe. To je ta njena individualnost i iskrenost u kazivanju. Većina od pedesetak dužih pesama i govore o toj nesebičnoj ljubavi. Kada se čitaju stihovi ovih pesama čitalac ima utisak da se sve to i odigrava tu ispred njegovih očiju bez skrupula ili uzmicanja od onoga što je pesnik hteo da kaže. Za svoje godine Albina je prerasla sebe i  svoju generaciju i preskočivši jedan period obrela se mnogo ispred te generacije.

Kada je jedan moj prijatelj pričitao ovo što je Albina napisala rekao je: parafraziram, Ove pesme neće moći da shvati njena generacija već malo obrazovaniji, intelektualniji auditorijum. Devojka piše ispred svoga vremena!

I zaista kada budete imali ovaj KATALOG u rukama i sami ćete se uveriti u tvrdnju mog prijatelja i znalca poezije.
Početne pesme odmah govore o metaforičnosti poruka koje pesnikinja šalje.

Okovratnik tvoje košulje
...Nemir je svratio večeras
doneo tebe zamotanog u crno.
Stoji ti, ne slutiš koliko dobro,
samo te molim, ne skidaj onu belu košulju
poželim da uvijek budem okovratnik iste.

Naizgled date su samo napomene u ovoj ljubavnoj pesmi. Molim vas za dublju analizu kako biste spoznali poruke.  Ovaj okovratnik je ono što dvoje spaja jer se nalazi pripijen uz onoga ko nosi košulju..

Loša procena

..Šta se desilo?
ostavljaš me,
ostavljaš me,
ostavljaš me!!!
Ne čuješ me,
grešim.
Ne prolazi tek tako
ne opiri se!!!
Volim te.
Voliš me.
Volimo se..

Naizgled ništa novo rečeno ali to samo privid stvara no dubina ljubavi prolazi kroz kosti posmatrajući joj jačinu u ponavljanju reči VOLIM u svim njenim oblicima.

Sve ono što je zamislila kao ljubavni okvir u svom opisu dato je u ovim stihovima. ON je tu negde pored našeg vidika vešto skriven pesnikinjim rečima ali jako prisutan toliko da ga ona oseća u svakoj pori svoga bića. Dovoljno rečeno zadnjim stihovima jedne pesme;

Što nisam i ne mogu biti
ćerka svojim roditeljima
majka tvom sinu..

Koliko samo bolne istine, u neshvatanju onoga što se zbiva u psenikinjoj duši, što je ON tu  a nema ga. Sve su to ljudska iskušenja koja napadaju ranjivu dušu i protiv čega se mlad čovek ipak bori na jedan sasvim poseban način, drugačiji od svih dosadašnjih.

I tako u ovih pedesetak dužih pesama prelama se ljubav u svim oblicima i jačinama. Ovim pesmama Albina je napravila sebi mesto na pesničkom nebu.

Ostalih tridesetak pesama su minijature od po dva do pet stihova u kojima će ona poput japanskih pesnik slati poruke kroz malo reči a mnogo misli kakva je haiku poezija.

Transformišući svoje misli prepune osećaja iz klasične pesme u minijature i haiku Albina pokušava da isproba mogućnost svoga poetskog iskaza i tako da doprinos onome što ja trvrdim da je rođena još jedna sokolica na našem poetskom nebu.