ЉУБАВ У СВЕТЛОСТИ АЗУРА

Приповедачки поступци и структура романа су традиционални, осим што се приповеда и у првом и у трећем лицу, прилично реалистично, о типичним ликовима из војвођанске паланке са краја 19. и почетка 20. века ‒ паорима, војницима граничарима који се враћају и постају породични људи и земљорадници, адвокату, велетрговцу житом, морнарима, пропалој грофици ‒ перспектива се употпуњује и психолошким продубљивањем ликова преко њихових доживљених говора и унутрашњих монолога.

Окосницу радње представља љубавни троугао између пропале грофице Стојанке и велетрговца Милана с којим је варала свог мужа, адвоката Младена, што заводи читаоца да очекује лак љубавни роман, а ово дело у бити то није. Наиме, у питању је друштвено-породичан роман, баш у оном смислу у коме је окарактерисана Ана Карењина Лава Толстоја...       

(извод из рецензије Марине Ђенадић)