Predgovor

Ukoliko je naša knjiga uspela da dospe do vaših dlanova, onda su šanse jako velike da ste već ljubitelj “Grbavih Tangi” i nikakva pojašnjenja u vidu predgovora nisu potrebna. “Grbave Tange” su prosto takve. Imaju precizno definisanu publiku. Kao recimo, ulošci sa krilcima.

Naravno, uvek postoji šansa da ste ovu knjigu dobili na poklon. Od neke devojke koja vas baš puno ne voli jer ste joj ukrali dečka. Ili ste pak novinar koji je kažnjen zbog antidržavnih spisa, pa za kaznu mora da napiše prikaz ove knjige.

U tom slučaju, trebalo bi da budemo džentlmeni i objasnimo vam šta imate u rukama. No, to nije nimalo lako. Ako uopšte uspete da svarite naziv “Grbave Tange”, kako vam objasniti da se upravo pod tim plaštom pevaju stihovi poput “…ja nisam đavo, ja sam anđeo što je počupao krila, da tebi perjem napunim jastuk na kom bi snila nebo…”?

Da li su “Tange” stand up komedija? Ne baš, jer se kod nas i peva a ne samo priča. Možda su bend? Teško da su samo to. Dobro, niste čuli za nas jer nemamo mnogo pesama? Tačno… ako vam brojka od 50 zvuči ne tako mnogo.

Teško je definisati ono što radimo, ali to u ovom trenutku nije ni potrebno. Postojimo tek šest godina a nekrolozi se pišu tek na kraju karijere. Za sad ćemo samo, rečeno jezikom Čarlija Šina, podvući crtu.

Ova pesmarica će zapamtiti sve ono što smo napisali i otpevali u posledjih šest godina u gotovo svim zemljama Balkana, nastupajući u koncertnim salama, domovima kulture, klinikama za odvikavanje od alkohola, lekarskim seminarima, domovima vojske, u Palmotićevoj, kulturnim letima, na književnim promocijama…

Tako da, dragi čitaoče, kako god se osećao nakon čitanja ove knjige znaćeš da ste imali direktan pogled u naša srca. Iskreno, bez kalkulisanja, bez straha šta će ko reći, bez jurnjave za novcem i slavom. U naše vreme se to zvalo “rokenrol”.

Ovo je naš način. Na tebe je red.

Miodrag Stošić