ГОСПОЈИНСКА МЕТАФОРА

Ивo Андрић је говорио: „Књижевност- то ти је кад завртиш глобус, убодеш иглом, а онда уз помоћ увеличавајућих стакала осветлиш и опеваш то место“.

Главни јунак ове књиге, песничке творевине разорне снаге, је вашар. Вашар на којем се све дешава. Где се преламају судбине људске, око којег се све врти. Ретка и необична тема.

Писана  традиционалним стилом, без посмодернистичког измотавања, открива најдубље истине о човеку. Можда се неком учини - много ситница. Али литература се и састоји од ситница. Свет се врти око куповине и продаје. Све је на продају и све има своју цену.

Некад несхватљиву и нереалну, некад понижавајућу и страшну.

Најважнија ствар у животу једног домаћина је вашар. Он је глобалана  метафаора. Писац је успио да, држећи читаочеву пажњу, направи књигу  у којој, ако јој се предаш и спреман си да се упустиш у авантуру читања, откриваш читав свет.
Филигрански вез открива, не писца почетника, већ оног који је добро савладао књижевни занат. И није случајно што је вашар баш Госпојински!

Све честитке писцу и издавачу који су се упустили у овај озбиљан посао.
Зато је добро да му пожелимо добродошлицу. - Пиће за све! Стигао је нови писац! Живели!

Небојша Јеврић

Госпојински вашар у Коширском пољу Мирољуба  Миловановића
                                                                    
Госпојински вашар у Коширском пољу Мирољуба Миловановића је циркадијални роман, чија радња траје само један дан ‒ 24 сата у оквиру којих се тргује и одвија вашар, који је главни догађај у том крају. Ништа се не чека, апсурд је ван контекста, већ се све одвија кроз токове свести књижевних јунака, од главног газда Госе, до ситнијих трговаца и домаћина. Описујући токове једне од најстаријих работа ‒ трговине ‒ изражава се живот, који је увек негде између.

Потврђујући ону чувену великог Шекспира да је живот позорница на којој свако има своју улогу у књижевну радњу се укључује галерија реалистичних ликова, од којих свако бије своје битке и дилеме. Живе за трговину и од ње, а свесни су да не постоји поштена. Знају и да се опусте у кафани, када међусобно признају највеће зебње, страхове и проблеме, али стрепе за своју душу, не желећи да је продају. Виртуозност и таленат овог аутора илуструју и овакве реплике: Једино се тако и може видети колико је овај свет чудан и тајновит. Пошто свако има понеку муку и наду у себи, муку коју мучи и сан који сања. А које веома често иду заједно и само им мало фали да се споје. Таман колико је потребно да се човек потруди око човека, приближи му се и све дозна. Што потврђује да ћете сазнати доста апсурдног, а уједно и лепог, што чини живот, као и начине како да најбоље „одиграте своју улогу”, јер живот и јесте вашар, позорница ‒ размислите и прочитајте ову књигу, након чега ћете можда моћи да спојите неспојиво, а није ли то поента?

Марина Ђенадић