BELEŠKE O AUTORIMA

nacrtao mr Milenko Mihajlović
Rođen 19.11.1953. u Beogradu. Rano detinjstvo proveo na terazijskom grebenu. Osnovnu školu, Kališ i sankalište proveo na Dorćolu (seća se da je tada nacrtao i prvi strip a i likovno mu išlo najbolje). Pubertetsko doba proveo na Studentskom trgu, Kališu i Adi sa povremenim obilaskom II beogradske gimnazije – društveni smor. Posle izdržane preobuke a na redovnom dopustu položio prijemni na Fakultetu likovnih umetnosti - odsek slikarstvo u Rajićevoj kod Profesorke Mirjane Mihać. Tokom magistrature na nagovor aforističara Aleksandra Baljka pristupa redakciji studentskog lista „Student“ kao karikaturista i tehničko-grafički urednik. Tu se pokazao kao autor naslovnih strana koje su dovele do smene dve redakcije. Navodno je optužen na 8. sednici SKS da je vređao „lik i delo“ a i inaće se ponašao kao „rušitelj sistema“ tj. vređao karikaturama policiju i JNA. U tom prekidu uredničkog posla magistrira slikarstvo a glavni urednik „Književnih novina“ Mile Perišić uzima ga u zaštitu pozvavši ga da zameni glavnog grafičkog urednika velikog Mileta Grozdanića. Ta privremena saradnja, od nekoliko godina, omogućava mu da rovari po mnogobrojnim polu opozicionim časopisima koje objavljuju karikature: „Književna reč“, „Duga“, „Nin“, „Borba“, „Komunist“, „Mladost“, „NON“, „Stav“, Mladina“, „Katedra“, „Berekin“ (zabranjen i neobjavljen), „Geopolitika“ itd… Tokom tog perioda, dobija treću, potom i drugu nagradu „Pjer“ i objavljuje svoju prvu knjigu karikatura „Serbia“. Posle odlaska iz „Književnih novina“ učestvuje u stvaranju izdavačke delatnosti: „Sfairos“ osniva sa Aleksandrom Baljkom; satiričnik „Danga“ sa Aleksandrom Baljkom, Nikolom Kostadinovićem, Rastkom Zakićem i Petrom Lazićem. Uporedo se bavi grafičkim dizajnom: opremom knjiga, pozorištnom scenografijom i plakatima. Potom počinje da sarađuje sa satiričnim listom „Naša krmača“ sa Boškom Savkovićem i Petrom Lazićem što dovodi do izdavanja više knjiga: „Serbia“, „Bre“, „Ono“, „Bratooslobodilački rat“, „Cajke“. Svo vreme se bavi svojom profesijom, što rezultira sa preko 20 samostalnih izložbi slika i jednom ćerkom – budućim vajarom.

Milenko o poznanstvu sa Zoranom Stanojevićem: Moja popularnosti oko karikatura i zabrane redakcije „Studenta“ je postalo tema zanimljiva medijima. Jedan od ljudi koji me je pozvao da gostujem na radiju bio je i Zoki Stanojević, inače moj idol zbog ludačko duhovitih knjiga; „Rođak Glo“, „Poznavanje pisca“, „Poznavanje svega“… Naš intervju je završio konstatacijom da više pričam od njega. To je normalno nemoguće pošto je on bio najveća duhovita pričalica, preteča stendap komičara koji nikada nije postao jer je morao da prevede Tolkina, napiše gomilu duhovitih knjiga, pozorišnih scenarija, nauči nekoliko jezika, ostavi alkohol a na kraj i život! Tokom perioda druženja na predlog Nikole Šindika ilustrovao sam njegovu knjigu „Zeci peci pec“. Od korice do korice, ta knjiga je rukom ispisana i iscrtana. A tri tačke na njegov dalji život stavlja Stevan Krstec pokušajem da ZBORNIKOM HUMORA I SATIRE, Zoranu posvećenoj, u kojoj sam i domaćin i gost jer sam deo Kreativnog tima „Kreativne radionice Balkan“ kao urednik karikature.

napisao Zoran Stanojević
Rođen 7. marta 1942 preminuo 11.juna 2021. bio je jugoslovenski i srpski pisac za decu i odrasle, dramski pisac, prevodilac, aforističar, satiričar, radijski voditelj i omniolog. Studirao je dramaturgiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Živeo je u Beogradu i povremeno Minhenu. Objavio je 21 knjigu u periodu od 1968. do 2018. Zastupljen je u mnogim antologijama. Napisao je oko 60 drama od kojih je trećina nagrađena na anonimnim radio konkursima. Radio drame su mu igrane na svim većim radio stanicama u Jugoslaviji, a 15-ak prevedeno i igrano u Švedsko, Austriji i Nemačkoj. Objavio je stotine priča u listovima i časopisima: Mladost, Jež, Maksi smeh, Letnji Ježev almanah, Ježev humor na kvadrat, Satirikon, Zum reporter, Novosti osam, Oko, Politika ekspres, Nin, Politika - The international weekly, Borba, Naša Krmača, Danga, Politika, kao i u stotinak brojeva ETNE (elektronskog časopisa za satiru). Preveo je pet knjiga, među njima i trotomnog Tolkinovog Gospodara prstenova. Kaže da je polovinu radnog veka proveo kao slobodan umetnik, a drugu polovinu kao voditelj i voditelj-urednik u Radio Beogradu. Na Radio Beogradu je od 1965. isprva kao spoljni saradnik, a od 1976. do 2005. ostvario je oko 4.000 sati „živog” radijskog programa. Bio i dopisnik Radio Beograda 2 iz Nemačke. Radijske emisije: Vreme radoznalosti (na Prvom programu Radio Beograda, vodio duže od sedam godina, 1976-1983), Lovac na bisere (na Beogradu 202, kraće od godinu dana, 1979-1980), Klub Dva (na Drugom programu Radio Beograda, prvi urednik i voditelj emisije, više od sedam godina, 1986-1994), Hobiskop (na Drugom programu Radio Beograda, više od sedam godina, 1986-1994) i Omniologija /Poznavanje svega (na Beogradu 202, četiri i po godine, 2011-2015; po istoimenoj knjizi iz 1982). Prevodi: Ozma od Oza, L. Frenk Baum (Nolit, Beograd); Bil, Heroj Galaksije, Hari Harison (SF); Trampa svesti, Robert Šekli (SF); Dela Vremena, Džon Braner (Narodna knjiga, Beograd) (SF); Družina prstena - Gospodar prstenova 1, Dž. R. R. Tolkin, Dve kule — Gospodar prstenova 2, Dž. R. R. Tolkin. Povratak kralja — Gospodar prstenova 3, Dž. R. R. Tolkin (najmanje devet izdanja kompleta sa njegovim prevodom: Nolit, Beograd 1981.; Stilos, Beograd, 1988.; Bata knjiga, Beograd, 1996; Esotheria/Moć knjige, Beograd, 1996-2002; Narodna knjiga- Alfa, Beograd 2002; …Publik praktikum, Beograd, 2018). Pozorišne drame

Rođak Glo/Kapetan Snip Pablo, čovek kome su se dogodile cipele. TV scenario: Ljudi koji trepere (serija od 13 polučasovnih epizoda - satira sa blagim ukusom naučne fantastike), TV Beograd otkupio 2003, čeka realizaciju. Objavljene knjige 11 naslova za odrasle i 10 za decu: Lice namenjeno drugima kratke priče (Matica srpska, Novi Sad, 1968), Rođak Glo („Radivoj Ćirpanov”, Novi Sad, 1971), Kapetan Snip (Nolit, Beograd,1973), Poznavanje pisca (BIGZ, Beograd, 1974), Najveći detektiv na svetu (BIGZ, Beograd, 1974), Psi (pesme za decu; BIGZ, Beograd,1972), Mačke (pesme za decu; BIGZ, Beograd,1972), Životinje iz divljine (pesme za decu; BIGZ, Beograd,1972), Pospani Martin (Dečje Novine, Gornji Milanovac, 1973), Kuća koja je pustila koren („Radivoj Ćirpanov”, Novi Sad, 1981), Zeci, peci, pec (JEŽ, Beograd, 1982); Poznavanje svega (Nolit, Beograd, 1982), Goranov dnevnik („Dnevnik”, Novi Sad, 1989) Knjiga, satirične priče („Vizija 011”, Beograd, 1994), Beograd iz sve snage (Saga T.S.T. Beograd, 1995). Beograd: brzi vodič (bleferski priručnik za prave blefere) („Mala velika knjiga”, Novi Sad, 1999). Pivo (Mono-Manjana pres, Beograd, 2000), Crta ispod sveta, satirične priče („Konras”, Beograd. 2004), Govori F. Gromki-Tmurni, (Draslar partner, Beograd 2004). Nama nije ni kako nam jeste, knjiga aforizama, (Alma, Beograd, 2009) i Mislim po kućama, satirične priče (Binder, Beograd, 2013). Izložbe: Izložba ničega (performans), 1985. u „Klubu međunarodnog prijateljstva” u Beogradu. Bila je to anti-izložba ili parodija izložbe: potpuno prazan izložbeni prostor, katalog, umetnik i 60 posetilaca. Nagrade:„Neven” za najbolje ostvarenje za decu na srpsko-hrvatskom jeziku za knjigu „Rođak Glo” (1971); Zmajeve dečje igre; „Zmajeva nagrada”, za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, (2002); Zmajeve dečje igre; Nagrada „Sigridrug”, za „Goranov dnevnik”, za najbolji tekst monodrame, (1997); Zmajeve dečje igre; Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice, (1991); Zlatni mikrofon Radio Beograda (2008) i Plaketa Vitomir Bogić za izuzetan doprinos radiofoniji (2015).

Bio je član „Kreativne radionice Balkan“ i bez njegove podrške i ideja verovatno bi odavno odustali i ovog Zbornika ne bi ni bilo.