JOVAN DUČIĆ

Jovan Dučić (Trebinje, 15. februar 1874 — Geri, Indijana, SAD, 7. april 1943) je
bio srpski i jugoslovenski pisac, pesnik i diplomata. Jedan je od najznačajnijih
pesnika srpskog modernizma i najznačajniji liričar. Bio je i jedan od osnivača
Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji.
Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana
izabran je 1931. godine. Sledeće godine postavljen je za poslanika u
Budimpešti. Od 1933. do 1941. prvo je poslanik u Rimu, potom u Bukureštu,
(gde je 1937. godine postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu
ambasadora u Bukureštu), a do raspada Jugoslavije poslanik je u Madridu.
Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901. u izdanju mostarske Zore,
zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge, kao i dve
knjige u sopstvenom izdanju, stihovi i pesme u prozi – Plave legende i Pesme.
Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara
Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd.
Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem
Vojislava Ilića; ali kad je otišao na stranu, on se toga uticaja sasvim oslobodio
i izgradio svoju individualnu liriku prema uzorima francuskih parnasovaca,
dekadenata i naročito simbolista.