Marica Kojić Angelovska

POD SVODOM LJUBAVI I BOLA

Poezija Marice Kojić - Angelovske je svod – nebeska kapa, okrilje, tvrđava i zaštita velike, iskrene ljubavi. Odnos prema pesmi kao mediju se menja. U prvoj fazi, dok je ljubav trajala, pesme su medij preko koga je iskazano ono što nije saopšteno voljenom, čak se sama pesma apostrofira i moli da mu ona „kaže“ koliko ga voli. Ljubav se tretira kao spoj telesnog i duhovnog privlačenja i sjedinjenja, pa će personifikovane „duše voljenih komunicirati“, težeći idealu – duša jedna, a dva tela. Opisani su i trenuci slatke, telesne ljubavi, čežnje i žudnje, ali u većini stihova ljubav je izražena kao uzvišena kategorija – „stopama bogova ka nebu se pela i njega čekala (Na Olimpu). Dok je ljubav trajala, pesme su predstavljale izraz, opis snažne i duboke ljubavi, koji je upućen voljenom biću. Lirsko ja je podrobno opisalo ljubav kao fenomen, povezujući ga sa poezijom – u ljubavi postoji odziv i lozinka: „odziv je san, a lozinka pesma” (Odziv i lozinka), što potvrđuje duhovnu komponentu ljubavi.

Kao i većina pravih ljubavi i ova je tužna – postojale su prepreke koje nije prevazišla i doživela je svoj kraj. To je prouzrokovalo zaokret u poetici i promenu odnosa lirskog ja prema pesmi kao mediju. Tuga za voljenim bićem prouzrokovaće pokušaj da se preskoči preko bola, a oruđe za to su pesme. Sada su pesme postale medij preko koga se izražavaju bol, tuga i suze. Lirsko ja je svesno da poseduje jaku Auru, u istoimenoj pesmi, i da je i ovom poezijom upotpunjen „tajni svod ispod koga njegova i njena duša kuju tajne planove“ (bez obzira na fizički prekid).

Treći zaokret u poeziji Marice Kojić - Angelovske predstavlja pesmu kao pribežište i utehu, sećanje na lepe trenutke i prekoravaje za neizrečene reči. Ipak, ovo lirsko ja oprašta i spremno je velikodušno da voljenog pokloni drugoj, a sâmo pritom da pati i sećajući se teši „pod svodom ljubavi i bola“, koji je zapravo izraz i kapa pod kojom se krije prava, iskonska i iskrena ljubav. Stoga, snaga ekspesije i sugestivnost ove poezije nije lišena ni virtuoznih sentenci koje će se dugo pamtiti, poput: „Nije srce kafana da se svakom otvara, a ni vino da svakog opije“ (Srce i ti), čime se naglašava posebnost, jačina i snaga prave ljubavi, što će kod svakog čitaoca evocirati i probuditi prijatna osećanja.

Marina Đenadić