MIODRAG STOŠIĆ , urednik kratke forme

Nevinost bez prezervativa
Rođen je sa predumišljajem 1982.godine u Vladičinom Hanu, gradu poznatom po moćnoj privredi i bombardovanjima. Na sreću, i jedno i drugo sada pripadaju prošlosti. U zavičaju je završio Gimnaziju „Jovan Skerlić“ u kojoj je bio najbolji iz predmeta: tanjir, viljuška i tacna u menzi. Pardon, „Mensi“. Leta gospodnjeg 2001.upisuje Fakultet političkih nauka u Beogradu, i to smer „Međunarodni odnosi“. Shodno tome, provodi vreme studiranja među običnim narodom a ne sa Hegelom, Kantom, Hobsom i ostalim hipsterima koji su pisali njegove udžbenike. Za vreme studiranja živi u „Studentskom gradu“ što smatra najboljim periodom svoga života, dok Studenjak to smatra najgorim periodom svoga postojanja. Nakon diplomiranja odlazi u vojsku da bi odužio cug otadžbini i to u gradovima Leskovac, Požarevac i Vranje. Ovaj prostor će od tada biti poznat kao „Srpski Bermudski trougao“. Vojska ga se oslobađa 2009.godine ali usled posledica, doživljava svoj krah i koju godinu posle raspada se. Vojska, ne Stošić. Afinitet ka pisanju, primećen još u jaslicama, metastazira krajem srednje škole, naročito u polju satire. Stoga, od 2001.godine pa Ozna-zna-dokle, Stošić piše za listove: „Ošišani jež“, „Politika“, „Večernje novosti“, „Glas osiguranika“, „Enigmatika“, „Nosorog“ „Seksi – humor“ (odakle ga izbacuju zbog njegove profesionalne deformacije da meša seks sa politikom.) U magazinu „Creative Art“ pisao je u rubrici za književnost. Bio je zamenik urednika američkog Internet portala o Srbiji „Serbia Today“. U ovaj domen spadaju i recenzije koje je pisao pojedinim autorima novije generacije među kojima se ističu višestrani eseji u knjigama pesnikinje Snežane Vranjković, nakon kojih njeni čitaoci prosto gutaju knjigu. Od muke.
Paralelno sa tim, ovaj volšebni autor uplovljava u svet radija, postajući prijatelj i saradnik kultne emisije „Oblak u bermudama“, urbane legende Darka Kocjana. Godine 2006.se rešava na akciju i na Radiju Akcija uređuje i vodi emisiju „Ludi i zbunjeni u akciji“, trudeći se da u tom odnosu bude što luđi. Njegov radijski angažman uključuje i emisije „Ispod Adamovog lista“ na Beogradskom Internet Radiju kao i „Šta je sPorno?“ na Radiju Beograd 202. Od naziva njegovih emisija smešniji su samo honorari. Od 2012.godine radi kao scenarista emisije „Mali Marko zove ljude“ na Radiju S. Nakon učešća u prvom srpskom rijalitiji „Postanite predsednik“, 2006.godine u Novom Sadu, u kojem osvaja drugo mesto, kod autentičnih Srbenda poznatije kao „moralna pobeda“, postaje opčinjen televizijom. U zločinačkom udruženom poduhvatu sa Vladom Čučkovićem, belim magom TV produkcije, radi emisije „Sednice virtuelne Vlade Srbije“, „Diplomirali a srećni“ dok posebno mesto u njegovom srcu zauzima emisija „Fenomeni“ urađena sa Bajom Malim Knindžom u sred folkoteke „Točak sreće“ u Batajnici. Napisao je dvadesetak epizoda emisije o muzici i filmu „Puno je zvezda“. Od 2011.godine deo je scenarističkog tima emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ na TV Prva, gde je na sopstveno iznenađenje saznao da od humora može da se živi iako pritom nisi političar.
Kao i svaki Srbin, čim je savladao bukvar rešio je da napiše knjigu. Tokom dvehiljaditih pojavljuje se kao saučesnik brojnih antologija aforizama među kojima posebno ističe serijal Đorđa Otaševića „Aforizmi i aforističari“. Predstavljen je u knjizi „Najkraće priče 2003“. I to, gle čuda, kratkom pričom. Sadržan je u knjizi grafita „A onda je Nojevu barku presrela nuklearna podmornica“ kao i u delu „Ježevci u Parlamentu“. Sa šetoricom najmlađih satiričara Srbije i Crne Gore, objavio je knjigu „Maraton na kratke staze“. Stošiću ni to nije bilo dosta pa je ubrzo postao jedan od priređivača almanaha aforizama „Afoteka“. Autor je neviđenog romana „Pametne gluposti“ koji nije objavljen. Godine 2009. Upušta se u koatorski poduhvat sa dvojicom kolega stvarajući galimatijas svog pisanja u vidu zbirke urbanih priča „Tango na trotoaru“, čija su dva izdanja prosto planula. Za treći nismo imali para za benzin.
Hraneći svoju sujetu onom utovarnom lopatom iz „Radovana III“ Stošić dolazi na javnu scenu, organizujući od 2009.godine kulturno – umetničke performanse širokog dijapazona. Od večeri humora i satire pod nazivom „Širimo optimizam“ pa sve do predstava sa tematikom iz dela Mike Antića i srpskih boema. Takođe, Stošić je osnivač stand up kabarea „Grbave Tange“ koji nastupa diljem Balkana i pomaže ljudima da shvate... zašto politikolozi ne treba da se bave kabareom. Na kraju Stošić je dokaz da u ovoj zemlji poremećenih vrednosti i posrnulog morala čak i poslednji intelektualac i genije može da dobije po neku nagradu. Štaviše, on ima ima nekoliko: „VIBova nagrada za najboljeg mladog satiričara za 2008.godinu“, „Pera Stojanović Tuman“ (nagrada RTV Vranje za TV dramu 2011.) i „Čivija“ (nagrada šabačke „Čivijade“ za satiričnu priču za 2012.godinu). Preživljava i radi u Beogradu. I pored toga što se zaduživao gde je stigao, Stošić smatra da sve duguje samo svojoj porodici i prijateljima. Verovatno zato što onima koji te vole ne moraš ništa da vraćaš. Iz tog sebičnog razloga, upravo njima posvećuje svoju prvu samostalnu knjigu „Mačka bez jedne cipele“.