Veoma inovativan i kompleksan, istorijski roman u kome je ispripo vedana saga niške familije Aksentijević, isprepletena sa dramatičnom životnom pričom Rusa Nikite, izbeglice. Glavni lik romana je, međutim, vredan umetnički antikvitet ‒ kovš. Radnja počinje u Carskoj Rusiji, u sâm suton carske dinastije, kada uvaženi draguljar Faberže pravi ovu monumentalnu činiju za elitni carski puk. Tokom XX veka, premeštan po evropskom kontinentu, kovš menja vrednost i namenu. Krajem veka pronalazi ga Momir, Beograđanin koji se odselio u Beč u potrazi za boljim životom. Ova saga je i putopis koji traje sto godina, koliko je ova glamurozna činija učestvovala u različitim fenomenima i kontradiktornostima. Predstavlja i hroniku čiji je tok isprepletan i ispresecan, ilustrujući paradokse veka iza nas, u kome su se na neprirodne i grube načine mešali aristokratija i puk, visoka umetnost i kič i prizemno ponašanje. Na kraju, putopis i put kovša se završavaju, krug se zatvara. Restauriran, kovš je vraćen
na mesto odakle je i potekao ‒ u Rusiju. Razdori i svađe, otvorena i nerešena pitanja i dalje ostaju takva, što je najbolje iskazano transponovanim govorom pripovedača: „ne umemo mirno da se ne slažemo“ ‒ što su nauk, pouka i poruka ovog istorijskog romana. Pitanje je samo koliko želimo i koliko smo spremni da ih usvojimo i primenimo?
(Izvod iz recenzije Marine Đenadić)

Ova priča je inspirisana stvarnim ljudima, predmetima i dešavanjima... Proteže se između istoka i zapada ‒ od emociје, preko praznoverja do razboritosti, od votke, preko rakije do viskija ‒ tipično balkanski ‒ tamo-amo po XX veku.
(Autor)

„Momir leži u krevetu i gleda u mrak. Razmišlja na šta je naleteo: Šta li se sve sa tom divnom činijom događalo? Eheeej, sto godina! Neki ruski general ga je poručio, kupio... Sigurno su Rusi pili votku iz njega, ili možda nešto drugo, finije? Kako je tako skupocen predmet stigao u Niš? Da li ga je doneo jedan od onih hiljada ruskih izbeglica koji su bežali od Crvenih u Srbiju, dvadesetih? Kako ga je taj jadnik nosio, kako ga je sačuvao? Da li je kovš možda njega sačuvao? Kakve li sve tajne nosi tih deset kila srebra?“
(iz romana Kovš)